ФОРМАТИВНО ОЦЕЊИВАЊЕ – усмеравање и подстицај за ученика

Развој компетенција наставника за планирање, праћење, вредновање и документовање запажања о образовним постигнућима ученика кроз формативно оцењивање је веома битно за васпитно-образовни процес.

Најчешће примедбе просветних саветника су се најчешће односиле управо на формативно оцењивање.
Оцена је да је формативно оцењивање недовољно заступљено у настави.
Формативно оцењивање би требало да се примењује у сврху ефикаснијег учења. Формативно оцењивање је идеално за напредовање ученика, јер их мотивише, ова оцена је подстрек за даљи рад и напредовање.
Формативно оцењивање је осетљивије од сумативног и педагошки суптилније. Наставник прво посматра ученика, процењује његове потребе, пружа му подршку, даје повратну информацију о даљем напредовању, а затим вреднује његов рад.

Битно је да ученик зна шта наставник током часа прати и вреднује, да му пружи јасну повратну информацију о постигнућима, шта треба да унапреди, што омогућава управо формативно оцењивање.
Предност формативног оцењивања је и индивидуализација, јер овде имамо могућност да ученику укажемо на грешку, да га усмеримо и да покушамо да извучемо максимум.

Формативно оцењивање треба да подстакне ученика да поставља питања, што је подстицај развој мишљења. Кроз формативно оцењивање повећава се и васпитна компонента, зато што усмерава ученика и показује му шта треба да мења. Формативна оцена мора да садржи и препоруку, тако ученик добија пуну повратну информацију.

Такође, добро формулисана формативна оцена олакшава сарадњу са родитељима.
Начела формативног оцењивања су:

• аналитичност
• јасноћа
• педагошка функционалност
• селективност белешки и
• једноставност

Квалитет постигнућа ученика зависи од тога како наставник планира оцењивање, организује процес учења ученика, како га укључује, води и подржава.

Основне идеје за овај текст су преузете из последњег броја ПРОСВЕТНОГ ПРЕГЛЕДА, 14.-22. Октобар 2021.