Савиндан у Средњој школи „Жикица Дамњановић“
Празник Свети Сава установљен је за школску славу 1840.године, на предлог Атанасија Николића ректора Лицеја из Крагујевца. Савиндан се прослављао као школска слава све до 1945.године када је укинут одлуком тадашњих власти. После полувековне забране, 1990. године поново се обележава као школска слава. Свети Сава се сматра заштитником српске средњовековне књижевности и заштитником просветних установа.
Као и сваке године, и ове је обележен Савин дан у нашој школи. Уприличено је сечење славског колача у 10:30 часова, уз присуство свештеника Срђана Ковачевића. После уводне речи директора школе Жељка Поштића, наши ученици су извели пригодан програм.
На почетку програма чланови хора: Анастасија Дебељковић, Aна Николић, Кристина Перић,Тијана Гавриловић, Теодора Стојановић, Виктор Панић отпевали су химну Светом Сави. О томе колико је Свети Сава био велики, а у суштини, скроман и обичан човек објаснила је у уводној речи ученица Анђела ЈанковићIV1. Две приче из живота Светог Саве извели су ученици I5: Матеја Миловановић, Николета Барјактаревић, Милица Ђорђевић, Филип Стојчић и Стефан Миливојевић. Ученица Анастасија Дебељковић III2 својим чаробним гласом је отпевала познату песму „Ко удара тако позно“ аутора Војислава Илића. Страхиња Савковић, вероучитељ у нашој школи, написао је пригодну Беседу о Светом Сави и том приликом нас, на необичан начин упутио на живот нашег светитеља. Песме Слободана Ракитића: “ Обраћање Светом Сави“ и Љубомира Симовића: „Ходочашће Светог Саве“ презентовале су нам ученице: Емилија Радисављевић II5, Александра Нешић II1, Анђела Јанковић IV1, Емилија Ђурђевић IV1.
„Нека Свети Сава увек говори кроз нас, јер смо ми његови потомци, али не као привид Светосавља који се лако распознаје и чији се дарови брзо разоткривају, већ нека кроз нас говори дар љубави Христове које свако срце види и чује, и одазива се том позиву. „
Тада ће Свети Сава бити са нама у све векове.
Нека тако буде!
Неда Загорчић






