„Посади свој хлад“ – акција Средње школе Жикица Дамњановић
Средња школа „Жикица Дамњановић“ и чланови пројектног тима Еко-школе узели су учешћа у акцији „Посади свој хлад“.
Под руководством професора Татјане Тешић, ученице првог и трећег разреда, Алесандра Перишић, Тијана Ристић, Невена Стоиловић и Анђела Ристић, засадиле су 13 младица белог јасена у школском дворишту. Наше школско двориште и парковска површина су формиране давних шездесетих година прошлог века. Тако је дошло време да се поједина времешна стабла замене младим садницама и оплемене новом енергијом простор у коме проводимо школске дане. Засад за будуће генерације.

Ево неких од разлога зашто смо посадили свој хлад:
- Људи издишу угљен диоксид, дрвеће га упија. Природна веза која одржава свет.
- Да нема дрвећа Земља би постала отровна за све.
- Човек годишње удахне око 9,5 тона ваздуха, у коме кисеоник чини око 23 %, тј. око740 кг кисеоника. Да би се произвео кисеоник за једну особу потребно је око 7-8 стабала.
- Четири стабла букве за сто година могу да обезбеде једном човеку кисеоник за осамдесет година живота.
- Једно дрво четинара (бора, смрче, јеле…) површином својих листова кисеоником који произведе може да покрије и до 120 ари. Зато је свако дрво уствари део плућа наше планете.
- Светске шуме апсорбују око 119 милијарди тона угљен-диоксида годишње, а атмосфери дају 86 милијарди тона кисеоника.
- Дрвеће пречишћава земљиште. Дрвеће апсорбује штетне супстанце и понаша се као филтер, чинећи је погодном за раст других биљака.
- Шумовитост у Србији износи само 0,3 ха по становнику.
- Дрвеће спречава и зауставља ерозију.
- Поплаве које су се догодиле 2014. године биле би далеко мање да је пошумљеност била већа. Многи наши градови би претрпели далеко мању штету.
- Шуме су чинилац стабилности климатских елемената и појава и имају велики утицај и на стабилност свих екосистема.
- У шумама Србије живи 80% нашег биодиверзитета.
- Шуме играју битну улогу у пречишћавању ваздуха од прашине и честица које доспевају у атмосферу. Букова шума површине 1 ха може да прими 68 тона прашине и чађи, само једно стабло дивљег кестена може да задржи 80 кг аеросола и 120 кг прашине годишње. Четинарска шума од 1 ха за годину дана филтрира од 30 до 35 тона прашине, а лишћарска шума 50-76 тона.
- За дезифенкцију једног мањег града довољан је 1 ха клеке која годишње емитује у атмосферу око 30 кг материја са бактерицидним дејством.
- Дрвеће је извор среће! Доказано је да близина зелених површина позитивно делује на ублажавање стреса код градског становништва. Како тврде научници, у тренуцима туге, нерасположења и лоших мисли, највећу утеху може да пружи дрво, односно његова раскошна крошња.
- Дрвеће чува наш новчаник штедећи енергију, лети за хлађење, зими за грејање. Улице са дрворедом су лети неколико степени хладније, а зими неколико степени топлије.




